Republika Srbija je nezavisna država koja ispunjava uslove definisane u Članu 1. Ugovora o osnivanju Banke. Organizovana je kao parlamentarna demokratija, sa predsednikom koji je izabran na osnovu principa univerzalnog prava glasa. Sadašnji predsednik je Boris Tadić, koji je izabran 27. juna 2004. godine. Na čelu Vlade je premijer koji za svoj rad odgovara Skupštini. Od 3. marta 2004. godine premijer je Vojislav Koštunica, lider Demokratske stranke Srbije (DSS). Jednodomna Skupština Srbije ima 250 poslaničkih mesta.

SASTAV
Marta 2002. godine Srbija i Crna Gora su, uz aktivno učešće Evropske unije (EU), potpisale Ustavnu povelju kojom je formirana Državna zajednica Srbija i Crna Gora kao zvanični sledbenik Savezne Republike Jugoslavije. Povelja je stupila na snagu 4. februara 2003. godine. Dana 21. maja 2006. godine Crna Gora je iskoristila mogućnost raspisivanja referenduma, predviđenu u Povelji, kojim je postavljeno pitanje o budućnosti Zajednice tri godine posle njenog zvaničnog nastanka. Od 86% građana upisanih u biračke spiskove koji su izašli na referendum, 55,5% je glasalo za nezavisnost. Dana 5. juna 2006. godine Skupština Srbije je proglasila Srbiju sledbenikom Zajednice. Dana 15. juna 2006. godine Srbija je zvanično priznala Crnu Goru kao nezavisnu državu. Dve vlade su se složile oko postupka podele imovine i finansijskih obaveza. Dana 1. oktobra 2006. godine Skupština Srbije je jednoglasno usvojila novi Ustav. Novi Ustav, koji se u preambuli poziva na Kosovo kao ‘sastavni deo Srbije’, iznesen je na referendum 28. i 29. oktobra 2006. godine. Izlaznost na referendumu je bila 54,19%, a 52.31% upisanih birača je glasalo za Ustav. Kosovski etnički Albanci nisu bili upisani u biračke spiskove i nisu učestvovali na referendumu. Parlamentarni izbori su održani 21. januara 2007. godine, a predsednički izbori treba da se održe u maju 2007. godine.

EKONOMSKI RAST
Privreda Srbije beleži snažan rast tokom proteklih nekoliko godina. Realni rast BDP-a u 2005. godini je iznosio oko 6,3%, a privreda je na putu da postigne sličan ili još viši rast u 2006. godini. Industrijska proizvodnja je u prvoj polovini godine porasla za više od 6%. Nekoliko sektora koji su poslednjih godina imali koristi od značajnih stranih ulaganja, kao što su duvan i osnovni metali, beleže posebno snažan rast. Na strani tražnje, nastavak ekspanzije kredita podstiče domaću tražnju, mada je i rast izvoza takođe snažan i dostigao je nivo od 30% u 2005. godini i više od 20% u prvoj polovini 2006. godine. Visoka inflacija i deficiti bilansa tekućih transakcija i dalje predstavljaju značajne makroekonomske probleme, ali je godišnja inflacija opala sa 17,5%, koliko je zabeleženo na kraju 2005. godine, na oko 7% do kraja 2006., dok je nominalni kurs neznatno apresirao tokom 2006. godine. Profil rizika zemlje je poboljšan i nekoliko rejting agencija su tokom protekle godine povisile rejting Srbije. Strane direktne investicije (FDI) i dalje dolaze u rekordnim iznosima i očekuje se da će iznositi preko 3 milijarde evra u 2006. godini, uglavnom kao rezultat nekih velikih privatizacija u sektoru telekomunikacija i bankarstva.

PROGRES U TRANZICIJI
Transformacija Srbije u tržišnu ekonomiju započela je mnogo kasnije nego u drugim zemljama u regionu, posle izgubljene decenije devedesetih godina prošlog veka. Ozbiljne reforme su započete posle formiranja široke koalicione vlade januara 2001. godine, čiji je premijer bio pokojni Zoran Đinđić. Od tada je dinamika reformi pod narednim vladama generalno bila brza, ali je na tom putu dolazilo do kašnjenja i još uvek predstoje veliki tranzicioni izazovi. Sve u svemu, poslovno okruženje je značajno poboljšano u odnosu na period od pre nekoliko godina, ali istraživanja i dalje ukazuju na značajne prepreke za poslovanje, uključujući i korupciju. Program 7 privatizacije je značajno napredovao poslednjih godina, posebno u sektoru bankarstva. Najveća pojedinačna privatizacija od trenutka kada su reforme započete odigrala se u avgustu 2006. godine u sektoru telekomunikacija, kada je kompanija za mobilnu telefoniju, Mobi 63, prodata firmi Telenor iz Norveške za iznos od preko 1,5 milijardi evra. Dalje reforme su nastavljene u sektorima puteva i železnice. Međutim, mnoga srednja i velika preduzeća beleže gubitke i najverovatnije da na dugi rok neće moći da opstanu.

KLJUCNI TRANZICIONI IZAZOVI
Ključni tranzicioni izazovi su:

• Ubrzanje privatizacije i programa restrukturiranja za srednja i velika preduzeća radi privlačenja veoma potrebnih investicija i jačanja konkurentnosti ovih sektora.
• Primena važnih novih zakona radi poboljšanja rezultata preduzeća, uključujući zakone koji se odnose na politiku konkurencije i stečaj, a koji su doneseni zadnjih godina.
• Unapređenje konkurencije, komercijalne orijentacije i veće uloge privatnog sektora u okviru ključnih sektora infrastrukture kao što su putevi, železnica, energetika, lokalna infrastruktura i telekomunikacije.
• Upravljanje razvojem finansijskog sektora putem obezbeđenja pažljivog praćenja rasta kredita u okviru bankarskog sektora i maksimalnog razvoja nebankarskih finansijskih institucija. Banka je najveći institucionalni investitor u Srbiji. Od aprila 2001. godine, kada je Banka potpisala svoj prvi posao u Srbiji, do 31. decembra 2006. godine Banka je dostigla ukupan obim poslovanja od 1.108 miliona evra. Tokom perioda koji je obuhvatila prethodna strategija, angažovana sredstva Banke su porasla za 97% sa novim angažovanim sredstvima od 545 miliona evra. Portfelj karakteriše snažan potencijal tranzicionog uticaja, a ukupan kvalitet je i dalje visok. Portfelj se u ovom trenutku sastoji od 69 projekata, koji su najvećim delom u sektoru infrastrukture i u finansijskom sektoru. Od poslednje revizije strategije u 2004. godini, učešće privatnog sektora u portfelju je poraslo sa 37% na 47% u ukupnom obimu poslovanja. S obzirom na listu budućih projekata, ova cifra će verovatno porasti u periodu obuhvaćenom sledećom strategijom i Banka će i dalje nastaviti da igra važnu ulogu na investicionom tržištu Srbije.